Izveštaj sa 36. susreta Kopaoničke škole prirodnog prava Slobodan Perović (ZoryaBio Fanzin v1.4)

Kako je prethodno i najavljeno, prva od mnogih aktivnosti našeg udruženja bilo je učešće na Kopaoničkoj školi prirodnog prava Slobodan Perović gde je predsednik upravnog odbora našeg udruženja predstavio svoj koautorski rad na temu – Komercijalizacija ljudskog tela: potraga za pravdom.

Šta je Kopaonička škola prirodnog prava i zašto je bitna?

Kopaonička škola prirodnog prava okuplja hiljade domaćih i inostranih pravnika – sa univerziteta, akademija, naučnih institucija, sudova, advokature, upravnih organa i javnih službi, privrednih društava i poslovnih asocijacija, bankarskih i osiguravajućih društava i drugih institucija. Svojim dosadašnjim opusom, Kopaonička škola je postala mesto intenzivnog razmišljanja o ulozi prava u modernom društvu. Vredno je pomena da je Kopaonička škola prirodnog prava od 2005. godine, pod stalnim moralnim pokroviteljstvom Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija – UNESCO.

Dakle, u pitanju je okupljanje najistaknutijih ličnosti iz sveta prava u regionu, te je samim tim našem udruženju pričinjena velika čast što smo imali prilike da iznesemo naše statove kada je u pitanju komercijalizacija ljudskog tela.

Komercijalizacija ljudskog tela – O čemu je bilo reči?

Hipokrat je u antičko doba izgovorio da je život kratak, a umetnost medicine duga, sa isključivom namerom da ukaže kako je umetnost medicine toliko obimna da je ne bi mogao ni jedan lekar za života savladati. Ipak, razvoj medicine je tokom četvrte industrijske revolucije doveo do toga da se gotovo na dnevnom nivou ostvaruju, do sada, nezamislivi uspesi, zbog čega se danas ipak može osporiti Hipokratov stav.

To je navelo predsednika upravnog odbora našeg udruženja Ljubišu Vulića, i našu dragu prijateljicu Jelisavetu Boljanović koja je saradnik u nastavi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, da postave pitanje da li su ljudska prava prepreka na putu daljeg napretka? Naime, nesporno je da je ljudsko telo sve više predmet komercijalizacije, i to u materijalnom smislu, kroz trgovinu i istraživanja na ljudskim ćelijama i delovima tela. Stoga, nužno je utvrditi postojeće pristupe komercijalizaciji kako bi se konačno uspostavio međunarodnopravni okvir i time postavili temelji daljeg napretka, istovremeno obezbeđujući zaštitu ljudskih prava i pravdu.

,,Uloga prava nije bude prepreka tehnološkom napretku već katalizator za sva buduća naučna dostignuća.”

Ljubiša Vulić

U ovom radu su izneti navodi kojima je potvrđeno da komercijalizacija ljudskog tela nije u potpunosti zabranjena. Takođe, ustanovljeno je i da je opravdano priznati mogućnost postojanja prava svojine na ljudskom telu i odvojenim delovima ljudskog tela. Stoga, pošto je jasno da komercijalizacija nije zabranjena, a moguć je i pravnosvojinski režim, postavljeno je retoričko pitanje: zbog čega ne bi bilo moguće niti opravdano dozvoliti punoletnoj i poslovno sposobnoj osobi da, u pravno regulisanom i kontrolisanom obliku, donese odluku o komercijalnoj upotrebi svojih matičnih ili jajnih ćelija, i da se saglasi da se na njima mogu vršiti ispitivanja koja mogu doprineti ostvarivanju finansijske dobiti?

U radu je istaknuto da je najbolji pristup komercijalizaciji onaj koji je ne zabranjuje, prvenstveno zbog daljeg napretka nauke. Konkretno, iznet je stav da je najispravniji pristup onaj koji omogućava komercijalizaciju ali isključivo na osnovu saglasnosti i prava pacijenta ili donora da odrede buduću svrhu. Za to je potrebno ispunjenje dva preduslova: postojanje prava svojine i postojanje informisanog pristanka.

Ipak, razumemo potencijalnu kritiku da i svojina i autonomija mogu trpeti ograničenja. Međutim ističemo da se čak i takve barijere, koje uzgred smatramo da treba da postoje, postepeno uklanjaju. Dodatno, na ovaj način bi se štitila i osnovna prava pacijenta, jer bi se ogolili ciljevi lekara ili istraživača, i izbeglo bi se da profesionalni sud lekara bude skrajnut u drugi plan. Tačnije, informisani pristanak ne bi služio zaštiti pacijentovih materijalnih interesa, već isključivo da mu obezbedi sigurnost.

Želja autora je bila da ukažu na to da ovaj problem, upravo zbog rasplamsale četvrte industrijske revolucije, sa lakoćom prevazilazi granice jedne države, čak i Evrope kao kontinenta. Upravo zbog toga, autori smatraju da je jedino moguće rešenje uspostavljanje konsenzusa, ili makar postavljanje jasnih granica komercijalizaciji, što je moguće učiniti samo kroz rad i dijalog na međunarodnoj sceni.

Prihvatajući da dosadašnje konvencije nisu imale, ili su imale ograničenog uspeha, a imajući na umu strahovito brz napredak medicine, farmacije i drugih povezanih nauka, postoji strah da bi se ugrožovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda moglo odvijati istom brzinom. Naročito, znajući koliki značaj za svakog pojedinca mogu imati informacije sadržane u svakoj ćeliji, a koje su sada lako dostupne kroz samo jedno uzorkovanje krvi.

Kako bi se podržao dalji napredak nauke, i omogućila svetla budućnost bez postojanja neizlečivih bolesti kojoj nesumnjivo vodi, autori su istakli da je vreme za povratak međunarodne zajednice i međunarodnih pravnih odnosa svojoj svrsi i istinskom cilju, a to je uspostavljanje jasnih pravila za sve i harmonizaciju pravila kako bi se sprečio fraus legis. 

Za kraj, želimo da istaknemo našu zahvalnost autorima, a naročito Jelisaveti Boljanović, sa nadom da je ovo tek početak rada na ovoj temi.

Ovo je bio samo prvi od mnogobrojnih koraka ZoryaBio u doprinosu novoj zori medicine i farmacije jer, kao što je već i rečeno, mi smo tu da pokrenemo i pospešimo dijalog o ovim i sličnim temama, i naravno da pomognemo donosiocima odluka da svoje odluke donose na osnovu proverenih i kvalitetnih informacija i istraživanja.