U finalnoj epizodi prve sezone našeg serijala #ZoryaBioTalks, ugostili smo Mihaila Đurđevića iz kompanije Senzal Capital. Sa Mihailom smo razgovarali o suštini berze i berzanskog poslovanja, načinu njihovog funkcionisanja, te kako mudro investirati u taj svet.
Dotakli smo se i aktuelnog stanja berze u našoj zemlji, uloge kapitala, kao i ključne važnosti berzi za farmaceutsku industriju i naučna dostignuća.
U sedmoj epizodi, koja ujedno predstavlja i pretposlednju epizodu prve sezone našeg #ZoryaBioTalks podkasta, imali smo čast da ugostimo Nemanju Bogavca.
Nemanja je projektni analitičar u srpskom Centru za četvrtu industrijsku revoluciju. Razgovarali smo o značaju ovog Centra u Srbiji, njihovim vizijama i ciljevima za budućnost, kao i o dosadašnjim postignućima. Pored toga, dotakli smo se i teme unapređenja zdravstva u Srbiji kroz primenu savremenih informacionih sistema.
Delovi Vojvodine, poput zapadne i severne Bačke, kao i severni Banat, okruzi su u kojima su zabeležene najveće stope obolevanja od svih vrsta karcinoma na 100.000 stanovnika u našoj zemlji. Ovi statistički podaci su objavljeni od strane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, a naše udruženje ih je predstavilo na drugačiji način.
U pitanju su interaktivne mape Srbije koje su dostupne svima i u kojima je, između ostalog, porast broja obolelih obeležen tamnijom nijansom iste ili slične boje. Interaktivne mape možete videti OVDE.
Praktična upotreba ovakvih podataka koji su sadržani u statističkim izveštajima zahteva umešnost i vreme, zbog čega smo odlučili da napravimo platformu koja bi mogla da se koristi da ovakve izveštaje oživi i da podatke u njima pokrene. Zato ovaj projekat i ima naziv „Podaci u pokretu“. Ovaj korak, iako možda naučno i nema veliki doprinos, može imati presudan značaj kada je u pitanju praćenje i delovanje protiv određenih bolesti, kao i za planiranje aktivnosti usmerenih ka ranom otkrivanju.
Pored toga što podaci iz ovog izveštaja predstavljaju uvid u vrste maligniteta od kojih boluju naši sugrađani, oni predstavljaju i snažan alat za planiranje preventivnih akcija i skrininga na određene vrste maligniteta. Upravo zbog toga, uvidevši potencijalni problem prilagođenosti ovih izveštaja zahtevima digitalizacije podataka, ali i mogućnosti koje ovi podaci sadrže, smatrali smo da prvi projekat udruženja bude predstavljanje ovih podataka u interaktivnom obliku. Na ovaj način, omogućeno je da se podaci iz velikog broja tabela učine lako pretraživim i dostupnim, a sve u cilju omogućavanja korisnicima brze i jednostavne pretraga između zaista velikog broja različitih maligniteta, ali i drugih demografskih podataka koji supovezani sa konkretnim malignitetom – objasnio je na konferenciji za medije Ljubiša Vulić.
Interaktivna mapa je podeljena shodno upravnim okruzima i u ovom trenutku omogućava pretraživanje nestandardizovane stope incidencije od raka, broj umrlih, standardizovane stope incidencije od raka u Srbiji, standardizovane stope incidencije od raka na populaciju sveta, nestandardizovane stope mortaliteta od raka, standardizovane stope mortaliteta od raka na populaciju Republike Srbije i standardizovane stope mortaliteta od raka na populaciju sveta.
Svaka od ovih izdvojenih celina sadrži dalju mogućnost pretraživanja podataka po oboljenju, a nakon odabira oboljenja – i drugih demografskih podataka, na primer po polu.
Ova interaktivna mapa koja prikazuje maligne bolesti po regijama, mogu koristiti ne samo zdravstvenim institucijama, već i udruženjima pacijenata. Konkretno za karcinom pluća možemo videti u kojim regijama je najveći stopa oboljevanja, pa na taj način možemo u tim okruzima da pojačamo naše aktivnosti, organizovanjem predavanja, pregleda ili skupova u saradnji sa zdravstvenim vlastima kako bi promovisali preventivne mere i pomogli da se situacija popravi – rekla je Ćorović.
Zdravstveni sistem svake države predstavlja jedan od najsloženijih sistema, koji je od neprocenjivog značaja za pravilno funkcionisanje jedne zdrave nacije.
– Integrisani zdravstveni sistem je temelj digitalizacije zdravstva i sredstvo koje nam može služiti kao most između tradicionalnih praksi čuvanja podataka i inovativnih metodologija koje obuhvataju blokčejn i moderne tehnologije. Veoma je važno da na putu ka inovaciji svaki korak bude precizno isplaniran sa fokusom na poboljšanju kvaliteta zdravlja građana u svim krajevima države, što se i može ostvariti uz adekvatnu decentralizaciju – istakla je dr Emilija Vuković, ekspertkinja za digitalizaciju u zdravstvu.
Važno je da napomenuti da dostojanstvo i privatnost pacijenata moraju biti na prvom mestu kako bi se obezbedilo poštovanje osnovnih prava zagarantovanih kako Ustavom, tako i svim drugim propisima, a naročito Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Digitalizacija i napredak tehnologije otvaraju pitanje zaštite podataka o ličnosti, koji postaju sve izloženiji rizicima i podložniji mogućim zloupotrebama.
– Značaj zaštite podataka je posebno izražen u zdravstvenom sektoru, odnosno kod obrade zdravstvenih podataka, imajući u vidu da je reč o naročito osetljivim podacima. Stoga je važno da se svaka obrada podataka, a posebno zdravstvenih i ostalih osetljivih podataka, vrši u skladu sa važećim propisima i uz primenu odgovarajućih mera zaštite. Isključivo na taj način se mogu koristiti pozitivne strane tehnološkog napretka, a da se pri tom rizici potencijalnih povreda podataka o ličnosti svedu na najmanju meru – rekla je Aleksandra Stećuk, advokat za zaštitu podataka o ličnosti.
I
U nastavku možete pronaći i linkove do portala koji su preneli vest o našem događaju:
Sa Emilijom smo se u ovoj epizodi dotakli tema poput digitalizacije u zdravstvu, primene blockchain tehnologije i zaštita podataka o ličnosti u zdravstvu.
U petoj epizodi smo sa prezviterom Oliverom pričali o odnosu pravoslavnog hrišćanstva prema fenomenima informacionih tehnologija, mas-medija i globalizacije, kao i privatnosti u savremenoj civilizaciji i toga koliki je njen značaj za slobodu.
U drugoj epizodi mini serijala vezanog za veštačku inteligenciju, ugostili smo Nikolu Popovića koji je doktorand na švajcarskom federalnom institutu za tehnologiju u Cirihu i praktikant u kompaniji Meta.
U goste smo pozvali Andreu Nikolić i Đorđa Krivokapića sa Fakulteta organizacionih nauka kako bismo sa njima razgovarali o tome kako veštačka inteligencija menja postojeće procese i kakvu ulogu mogu imati naši lični podaci.